Припрема за час - интервју (са писцима)

Број часа: 87

Датум: 19.5.2017.

Школа: ____________________

Предмет: Књижевност и српски језик

Разред: III/2

Наставник: Душан Ђорђевић

Наставна тема: Говорна култура 

Наставна јединица: Интервју са писцима

Тип часа: Час имагинарног разговора са познатим српским писцима

Објекат наставног рада (локација): Кабинет за информатику

Задаци часа:

*Образовни: Развијање маште, самостварање и самопредстављање имагинарног уметничког света. Развијање способности усменог изражавања код ученика. Оспособљавање ученика за јавне наступе и елиминација треме пред ширим аудиторијумом.

*Васпитни: Јачање свести за колективни рад. Развијање свести о лепоти речи, уметности и културе усменог изражавања. Изазивање естетског доживљаја. Социјализовање ученика кроз групни облик рада.

*Практични: Оспособљавање ученика за препичавање, описивање и разговор на задату тему. Оспособљавање ученика за повезивање делова у целину. Развијање говорне културе, подстицање маште, креативности, стваралачке воље и воље за истраживањем о културним темама.

Наставне методе: Дијалошка, монолошка, истраживачка, игровна

Облици наставног рада: Фронтални, групни

Наставна средства: Рачунар

Литература:

Литература за наставнике:

Марина Јањић, Савремена настава говорне културе у основној школи, Змај, Нови Сад, 2008.

Марина Јањић, Наставно дизајнирање часова српског језика, Филозофски факултет у Нишу, Ниш, 2015.

Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за израду уџбеника, Београд, 2012.

Павле Илић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси: методика наставе, Змај, Нови Сад, 2003.

Литература за ученике:

Борисав Станковић, Нечиста крв, Плутос, Врање, 2014.

Велибор Глигорић, Српски реалисти, Просвета, Београд, 1956.

Лаза Лазаревић, Приповетке, Народна књига, Београд, 1959.

Стеван Сремац, Зона Замфирова, Просвета, Београд, 1977.

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

Припрема ученика и наставника

На неком од претходних часова најавио сам говорну вежбу ученицима која ће се одржати током следеће недеље. За говорну вежбу биће потребна два часа те сам се са наставником математике договорио да ми уступи свој час који ћу му касније "вратити". Такође сам са професором информатике уговорио термин за наредну недељу у рачунарском кабинету. Ученици неће знати када ће се говорна вежба одржати јер би она требало да представља изненађење због начина рада који они не очекују.

Ученике сам тада поделио у три групе и задао им одређене задатке:

Прва група је добила задатак да поново прочита дело "Нечиста крв" Борисава Станковића и обрати пажњу на односе између људи у том прошлом времену и обележи места у тексту која су према њиховом мишљењу најупечатљивија.

Друга група је добила задатак да још једном прочита дело "Зона Замфирова" Стевана Сремца и такође обрати пажњу на односе људи у том времену и обележи најупечатљивија места у делу.

Трећа група је добила задатак да поново прочита приповетку "Први пут с оцем на јутрење" Лазе К. Лазаревића и уради оно што се очекује и од претходне две групе.

Овим задацима извршена је систематизација домаће лектире, односно њено поновно читање и запажање другачијих компоненти него када су наведена дела читана за час обраде.

Након подељених домаћих задатака ученици су добили обавештење да је потребно позабавити се и животом писаца и још неким њиховим репрезентативним делима.

Наравно, ученицима је речено да је потребно још једном прочитати и она дела која нису дата њиховој групи за анализу, али су дата оној другој, односно трећој групи.

Када се час најаве говорне вежбе завршио поново сам прочитао дела која су ученици добили за задатак и тако се припремио за предстојећи час говорне културе који ће бити остварен писањем врло занимљивог интервјуа.

Ток и садржај часа

I - фаза мотивације

Поздрављам ученике који су већ у рачунарској учионици и констатујем да у њој влада добро расположење због промене радне просторије. Очекујем позитивну и радну атмосферу током целог часа те одмах мотивишем ученике како би час био што успешнији. Припремио сам интересантан видео снимак који ће мотивисати ученике на што бољи рад у току предстојећих часова. Уписујем час и одсутне ученике, а затим се обраћам присутним ученицима.

Наставник: "Добар дан! Претпостављам да вам је необично што час књижевности и српског језика одржавамо у кабинету за информатику, али сматрам да бисте били заинтересовани да нешто погледате на интернету."

Ученик 1: "Шта ћемо гледати? Неки филм?"

Наставник: "Полако, видећете. Распоредите се у три групе, онако како сам вас поделио прошлог часа."

[ученици се групишу]

Наставник: "Реците ми за шта се све додељује нобелова награда?"

Група 1: "За медицину и хемију!"

Наставник: "Тако је! Да ли се можете сетити још неке области?"

Група 3: "Нобелова награда за мир!"

Наставник: "Одлично! Шта ће нам рећи друга група?"

Група 2: "Треба поменути за нас тренутно и најзначајнију награду - Нобелова награда за књижевност!"

Наставник: "У праву сте. Када сте поменули књижевност реците ми који је наш нобеловац из области књижевности?"

Све три групе: "Иво Андрииић!"

Наставник: "Наравно! Да ли сте чули на неком снимку како је звучао Андрићев глас?"

Ученик 2: "Ја нисам, али сам чуо глас Меше Селимовића на интернету."

Наставник: "Одлично је што си потражио нешто о Меши Селимовићу. Надам се да ћеш после часа објаснити друговима како си дошао до тог снимка да и они виде."

Ученик 2: "Наравно!"

Наставник: "Пошто смо се договорили да ћете код куће чути Мешу Селимовића, а већ сте ми рекли да је наш нобеловац Иво Андић, желим да вам пустим један снимак на коме се налази управо Андрић. Сигурно ће вам бити узбудљиво да чујете његов глас па можда и замислите да седи овде са нама и прича нам о својој награди. Послушајте о чему говори и каква су питања на која он одговара, а онда ћу вас питати нешто у вези са тим. Да ли сте спремни да погледате и послушате?"

Ученици: "Јесмооо!"

Пуштам снимак на јутјубу, а ученици пажљиво гледају и слушају. Ради се о Андрићевом интервјуу који је дао приликом боравка у Шведској.

[...]

Наставник: "Према вашим задивљеним лицима видим да вам се снимак допао."

Ученици: "Да, веома је интересантан!"

Наставник: "Како бисте назвали овакав облик разговора са нашим нобеловцем?"

Ученици: "Интервју!"

Наставник: "Одлично! Да ли сте приметили шта је све потребно за један интервју?"

Група 1: "Ми смо приметили да је пре свега потребан новинар, микрофон и камера."

Група 2: "Треба додати и апарате јер је у току интервјуа незаобилазно и сликање!"

Наставник: "Тако је. Сви одговори су тачни, али бих желео да се досетите још нечега без чега интервју не би могао да се води."

Група 3: "Можда су то питања која новинар има код себе и која је спремио пре интервјуа?!"

Наставник: "Одлично! Све сте лепо рекли о интервјуу. Сигуран сам да би свако од вас имао по неко питање које би желео да постави Иви Андрићу."

Ученици: "Наравно! Само када би то било могуће..."

Наставник: "Драго ми је да цените његов допринос нашој књижевности. Због тога што бисте волели да поразговарате са Андрићем, вероватно бисте поразговарали о нечему и са Бором Станковићем, Стеваном Сремцем и Лазом Лазаревићем?!"

Ученици: "Дааа, и то су наши великани!"

Наставник: "Одлично је што тако мислите. Желим да вас обрадујем информацијом да ћемо данас имати два школска часа јер је време да ви будете новинари и да разговарате са писцима!"

Ученици: "Биће занимљиво и узбудљиво!"

Наставник: "Дакле, крећемо са нашим интервјуом."

На табли ћу написати наслов говорне вежбе: Интервју са нашим познатим писцем, а ученици ће ово записати у својим свескама.

II - упућивање ученика у организационе принципе датог облика изражавања и анализа теме

Наставник: "Прва група која је имала за домаћи да прочита Нечисту крв носиће назив "Бора", друга група са Зоном Замфировом назив "Сремац", а трећа са приповетком Лазе Лазаревића - Лаза. Сада ће свака група замислити да са њима седи писац дела које су имали за домаћи задатак, а да је свако од њих новинар који ће му поставити неко питање. Требало би да се питања тичу дела које сте читали и његовог живота."

Ученици: "Да ли можемо питати нешто ван тога?"

Наставник: "Шта на пример?"

Ученици: "Питали бисмо: који су његови погледи на данашњи свет и данашњу књижевност?"

Наставник: "Наравно! Имате одличну идеју! Дакле, замислићемо да су они и данас живи и упознати са данашњим животом и савременим књижевним опусом. Верујем да ћете бити добри новинари и да ћете постављати квалитетна питања. Искористите прилику да питате све што вас занима јер вам се оваква прилика не пружа често. Кад будете завршили интервју изложићете нам га, а затим ћемо заједно коментарисати."

Ученици крећу са израдом интервјуа па у учионици влада лепа радна атмосфера.

III - израда плана излагања

Обилазим групе и сугеришем им уколико имају потешкоћа приликом постављања питања писцу. Подстичем ученичку машту и креативност, али и предлажем евентуалне измене и боље формулисање одређених питања. Док ученици израђују свој интервју, у позадини се поново чује интервју Иве Андрића као подсетник и подстицај за бољи рад, атмосферу и амбијент који одговара просторима на којима се одржавају интервјуи.

IV - излагање и коментарисање ученичких радова

Након истека одређеног времена прозивам прву групу "новинара" да изложи свој интервју "који ће се штампати у сутрашњем броју новина".

Наставник: "Позивам групу новинара "Бора" да изложи свој интервју. Послушајмо како је Бора одговорио на постављена питања, а затим ћете рећи своја мишљења о томе."

Група 1: "Добар дан, Боро! Иступамо испред Школских новина и желели бисмо да Вам поставимо нека питања."

Бора Станковић: "Добар дан! Биће ми драго да одговорим на оно што вас занима."

Група 1: "Реците нам који је Ваш роман доживео највећи успех код читалачке публике?"

Бора Станковић: "Према мом мишљењу, у питању је роман "Нечиста крв"."

Група 1: "Због чега тако мислите?"

Бора Станковић: "Сматрам да је тематика апсолутно прилагођена људима тога времена, с обзиром да тај мој роман изашао 1910. године. Такође, тема романа је веома реалистична, а човек у Србији воли да сагледа ствари реално."

Група 1: "Шта је оно најреалније у роману? Да ли је то однос између ликова, тачније свекра и снаје или можда онај део када се Софка спрема за удају која јој није баш драга?"

Бора Станковић: "Желео сам да роман буде у целини реалан и да нема никаквих других ствари који се удаљавају од реалности, али су можда најреалније етапе романа управо те које сте и ви издвојили."

Група 1: "Драго нам је да смо препознали одлику правца коме припада ваше дело на конкретном примеру. Можете ли нам рећи да ли је Ваш живот имао утицаја на писање овог романа, односно да ли Вас је неки догађај у животу подстакао на писање овога дела?"

Бора Станковић: "Мој живот је био прилично буран, а из младости су ми посебно остале у сећању приче моје баке о старом Врању. Она ми је причала много тога с обзиром на то да сам са њом живео од 1883. године када ми је умрла мајка јер је отац умро две године пре ње. Управо те приче из старине су допринеле богаћењу романа, а тематика је била свуда око мене јер је то било време када су се такве ствари заиста дешавале."

Група 1: "Због чега се тада дешавало да девојке бивају удате за много млађе мушкарце од себе и какав став имате по том питању?"

Бора Станковић: "То је било тзв. "турско време" и део наших обичаја наслеђен је од њих. 

Девојке су удаване за млађе момке јер је најважније било да младожења буде из добре и богате куће, а жена тада није имала право гласа па су девојке против своје воље, на захтев родитеља морале да се удају тако. Ја сам рођен у то време и све ми је то било нормално јер је то била наша свакидашњица, али када из данашње перспективе погледам, сматрам да то није у реду јер свако биће има право на свој избор."

Група 1: "Када сте споменули "избор" која бисте своја дела препоручили данашњој омладини?"

Бора Станковић: "То бих такође препустио омладини да изабере. Потпуно подржавам да свако има свој избор и свој лични укус по питњу свега па и књижевности."

Група 1: "Шта бисте нам могли рећи о савременој књижевности?"

Бора Станковић: "Свака епоха и свако време има своје представнике, своје теме и своја ремек-дела. Желео бих да се захвалим књижевној критици која је моје дело оценила као ремек-дело, а савременој књижевности бих желео да поручим да је потекла на идејама реализма. Ја сам приликом писања углавном представљао догађаје реално, али су неки морали бити и у "завијенијој" форми. Када погледам књижевност данас, сматрам да је превише "отворена" и да не "голица" машту читалаца што значи да је тема која се приповеда "огољена" до најситнијих детаља. Ипак треба оставити мало простора за слободно размишљање читалаца."

Група 1: "Шта бисте поручили својим читаоцима?"

Бора Станковић: "Својим читаоцима бих поручио само једно: волите књижевност, изнова читајте и радујте се сваком новом читању јер је свако ново читање - ново сазнање!"

Група 1: "Ми Вам се захваљујемо на издвојеном времену и одговорима којима сте нам дали. Била нам је част разговарати са Вама."

Бора Станковић: "Хвала вама на интервјуу и интересовању за моје дело."

[aплауз]

Наставник: "Одлично сте одрадили овај интервју са Бором. Успешно сте савладали технике интервјуа и на томе вам честитам. Желео бих да чујем коментаре других група?!"

Група 2: "Нама се овај интервју допао. Наш интервју је сличан њиховом јер су питања везана за реализам и реалност."

Наставник: "Наравно да је тако. Бора Станковић и Стеван Сремац припадају епохи реализма и сасвим је у реду да фокус ваших питања буде појам реализма, као што је то случај са њиховим делима."

Група 3: "Интервју је одличан јер је било речи и о Борином животу, раду, али и погледу на данашњицу."

Наставник: "Тако је. Интервју је заиста био свестран и треба га оценити највећом оценом. Сада позивам групу Сремац да прочита свој рад и можда надмаши Бору. Волите ли такмичарски дух?!"

Ученици: "Дааа!"

Наставник: "Одлично, онда се потрудите да ваше излагање буде што боље. Изволите!"

Група 2: "Добар дан!"

Стеван Сремац: "Добар дан, децо!"

Група 2: "Ми смо представници новина које издаје наша школа која управо носи Ваше име. Да ли бисте могли да нам одговорите на нека питања која смо за Вас спремили?"

Стеван Сремац: "Пре свега, драго ми је да ваша школа носи моје име, велика ми је част! Наравно да ћу вам одговорити што прецизније могу."

Група 2: "Нама је такође част што имамо прилику да разговарамо са Вама. Реците нам шта Вас толико веже за град Ниш?"

Стеван Сремац: "Ја сам рођен у Бачкој где сам и провео најраније детињство, али сам се касније школовао у Београду, а свој радни век провео сам као професор у нишкој гимназији. То је за мене било најлепше доба мога живота из којег носим лепе успомене."

Група 2: "Да ли Вам је боравак у Нишу био подстицај за писање дела "Зона Замфирова"?"

Стеван Сремац: "Целокупно дело "Зона Замфирова" осликава живот читаве јужне Србије у то турско време. Сматрам да се "Зона Замфирова" могла догодити било где у јужним крајевима и да би опет била слична, да не кажем иста. Ниш је свему томе донео још већу драж приликом читања, али и понос код Нишлија које данас читају нешто што се према пишчевим речима догодило ту, можда баш у њиховој улици."

[смех]

Група 2: "Одакле Вам инспирација за дело "Зона Замфирова"?"

Стеван Сремац: "У времену у којем сам живео инспирација је била свуда око мене. Многе моје колеге попут Боре Станковића, Лазе Лазаревића и других писали су о оном турском које се догађало код нас. С обзиром да су на овим просторима боравили Турци много тога је и данас остало, а огледа се у обичајима и лексици."

Група 2: "Да ли то значи да је "Зона Замфирова" успела да се одупре турском времену и да се на крају уда за човека којег воли, Манета?"

Стеван Сремац: "Еее, то је оно што најзанимљивије у читавом делу. Поред разних препрека на које је наилазила њихова љубав, они су успели да је сачувају иако је друштвени систем тога доба другачије налагао. Родитељи су били ти који су одлучивали о томе за кога ће се њихова ћерка удати, али у овом делу је то превазиђено. Лепо сте то приметили."

Група 2: "Дакле, мото Вашег дела би био: љубав руши и најјачи систем?"

Стеван Сремац: "Занимљиво је ваше мишљење. Могло би се тако рећи. Љубав је покретач сваког човека и човечјег живота уопште. Уколико се осврнемо на Библију видећемо да је и Бог из љубави створио човека и подарио му божански дух па је на нама остало да ту љубав оджавамо и непрестано гајимо у себи."

Група 2: "Да ли је та љубав је одржала и јунаке "Ивкове славе"?"

Стеван Сремац: "То је мало другачија врста љубави. Наиме, ради се о љубави између пријатеља, што је и доминантна тема романа. Поред тога можете приметити и љубав према божанству, односно према поштовању крсног имена, крсне славе. Најзад, присутна је и љубав девојке и момка која се на крају реализује чином венчања тако да је тај роман пун љубави испољене на различите начине."

Група 2: "На овај интервју нас је навела љубав према књизи и књижевности, али ћемо након ових Ваших речи размислити и о другим, вишим, дуговним врстама љубави које сте поменули."

Стеван Сремац: "Драго ми је да је тако и да сам успео својим делом да позитивно да утичем на ваше мишљење и размишљање. Љубав можете наћи у делима ранијих епоха јер је данашња књижевност мало заборавила на праву, исконску љубав."

Група 2: "Много Вам хвала на издвојеном времену и сматрамо да ће овај интервју са Вама свима бити од велике користи."

Стеван Сремац: "Хвала и вама на интересовању за мој књижевни рад и цењење мога мишљења."

[aплауз]

Наставник: "Друга група је такође одлично одрадила свој део посла. Одлично сте савладали технике писања интервјуа, а морам констатовати да сте били веома добри и у давању одговора кроз лик Стевана Сремца. Шта ће нам рећи прва и трећа група о овом излагању?"

Група 1: "Одличан је интервју! Кроз овај интервју су показали свестраност Стевана Сремца и ширину о описивању, односно одговарању. Честитке!"

Група 3: "Нама се такође допао интервју. Сремац је неко ко се увек досети правих речи у право време и зато је један од великана наше књижевности. Придружујемо се честиткама!"

Наставник: "Драго ми је да се свима допао и овај други интервју. Надам се да ћемо честитати на успеху и трећој групи након њиховог излагања. Изволите!"

Група 3: "Лазо, добар дан! Ми смо ученици гимназије Стеван Сремац из Ниша и представници смо новинарске секције наше школе. Било би нам драго уколико бисте нам одговорили на нека питања која смо за Вас припремили."

Лаза Лазаревић: "Добар дан, децо! Наравно да ћу вам дати одговоре на питања, али пре свега желим да изразим велико задовољство што долазите из школе која носи назив Стеван Сремац. Сремац је мој савременик и колега који је заиста вредан поштовања."

Група 3: "Драго нам је да имате такво мишљење о Стевану Сремцу и унапред Вам се захваљујемо на овом интервјуу. Можите ли нам на самом почетку рећи шта Вас је навело да напишете приповетку "Први пут с оцем на јутрење"?"

Лаза Лазаревић: "Наведена приповетка је моја прва приповетка и објављена је 1879. године под насловом "Звона с цркве у Н." у бечком часопису Српска зора, а тек касније је постала позната под насловом "Први пут с оцем на јутрење". Написао сам је јер сматрам да је тема приповетке вечна тема човечанства."

Група 3: "Да ли је одавање пороцима било толико заступљено и у Вашем времену?"

Лаза Лазаревић: "Наравно. Тада је био сасвим друачији живот и живело се доста реалније него сада јер није било технике која је доступна данас па су људи проводили време картајући се, седећи у кафани и на тај начин се одавали пороцима."

Група 3: "Можемо ли рећи да је најреалније у причи коцкање или пак губитак свега стеченог?"

Лаза Лазаревић: "Реално је и једно и друго. У овом случају једна реалност прати другу, тако да је неизбежно да ћете изгубити све уколико се будете коцкали."

Група 3: "Уколико се осврнемо на фокализацију можемо приметити да је она доста непоуздана јер нам је прича предочена из перспективе детета. Да ли то утиче на квалитет дела?"

Лаза Лазаревић: "Сматрам да то не може утицати на квалитет дела, тачније на квалитет поуке дела када је реч о овој причи. Без обзира на непоуздану фокализацију, тема је приказана на најреалистичнији начин и лично не бих могао издвојити неки део приповетке који не би припадао реализму. Све је "суви" реализам."

Група 3: "Да ли о поменутом "сувом реализму" можемо говорити и у данашњој књижевности?"

Лаза Лазаревић: "Мислим да то одређује лични став и схватање. Уколико је неко савремено дело толико дошло до публике и додирнуло читаоце, оно ће остварити свој ефекат и своју функцију реалности. Публика је најбољи критичар када је реч о нама писцима."

Група 3: "Колико дужина приче, тј. дела утиче на квалитет?"

Лаза Лазаревић: "Не бих рекао да је то од пресудне важности. Дело се пише све док је тема исцрпна. Онда када исцрпемо све што смо замислили на задату тему и извучемо последњег "кеца из рукава" долази на ред крај."

Група 3: "Поента већине дела се налази на крају па да ли је то случај и са Вашим делом?"

Лаза Лазаревић: "Поента дела је некада и читаво дело, а када говоримо о мом делу, ја сам тежио поентирању у свим сегметнима дела. Треба поентирати од самог наслова који има за задатак да привуче читаоце и предочи им дело које ће на њих оставити некакав утисак."

Група 3: "Како бисте назвали приповетку ако бисте је писали у данашњем времену?"

Лаза Лазаревић: "Не знам баш да ли бих у данашњем времену писао јер је наступило неко ново време са новим правилима па је можда боље уступити књижевну, али и животну сцену вама младима који ћете тек закорачити у живот. Био бих задовољан када бих сада ја могао да читам ваша дала и ваша размишљања као што сте ви моја."

Група 3: "Надамо се да ће данашњи писци остварити квалитет дела који Ви имате. Још једно бисмо Вам се захвалили на овом разговору и на времену које сте издвојили за нас."

Лаза Лазаревић: "И ја бих се вама захвалио на овом лепом разговору јер данас није лако наћи некога ко ће превише разговарати о књижевности."

[аплауз]

Наставник: "Не преостаје ми ништа друго него да честитам и овој групи која је била на висини задатка!"

Група 2: "Одличан интервју! Баш је филозофски поткован Лаза Лазаревић."

[Смех]

Група 1: "Немамо шта да додамо... Честитамо!"

Наставник: "Реците ми да ли су сви писци са којима сте водили разговор били савременици?"

Ученици: "Јесу!"

Наставник: "Одлично! Да ли бисте можда имали неко додатно питање за неког од данас поемнутих писаца?"

Ученици: "Све групе су лепо одрадиле и исцрпеле материју што је више могуће тако да не бисмо имали шта више да питамо. Макар до наредног "сусрета"..."

V - извођење закључка и коментарисање ученичких радова

Наставник констатује да су све групе одлично обавиле своје задатке и даје коментаре за евентуалне исправке које се огледају у начину формулисања питања интервјуа. Ипак, у високој мери су савладани постављени циљеви и задаци. Ученици су научили да праве свој концепт излагања и савладали културу дијалога.

Наставник: "Са задовољством могу да кажем да сте сви били одлични и да сте савладали предвиђене циљеве и задатке предвиђене за овај двочас. Међутим, желео бих да вам сугеришем на начин постављања питања. Наиме, прва група је могла да прошири свој интервју питањима о још којем Борином делу и тиме више исцрпе материју његовог књижевног стваралаштва. Друга група је поменула и "Ивкову славу" као друго Сремчево дело, али је могла да дода још које питање у вези наведеног дела. Трећа група може да дода још нека питања која се тичу приповетке коју су добили за задатак, али је и по мало "филозофски" разговор о књижевности јако добар. Поред тога чиме су се бавили могли су да обрате пажњу и на неке друге Лазаревићеве приповетке са истом или сличном тематиком.

Дакле, треба напоменути да је најважније да питања у интервјуу буду што конкретнија, прецизнија, али и довољно обухватна те да се њима може добити што бољи одговор. Такође, ваљано је припремити што више питања пре интервјуа (не превише), али се често дешава да се на основу одговора приликом интервјуа сама намећу следећа питања. Повезаност наредног питања са одговорима су све групе савладале и унеле у своје интервјуе. Још једном вам честитам!"

VI - давање домаћег задатка

Наставник: "За домаћи задатак напишите интервју са Ивом Андрићем тако што ћете му постављати питања која нису била постављена од стране новинара и тиме продужити, тј. наставити интервју који сте гледали и слушали на почетку часа. Сигуран сам да ће то бити одлични разговори са Андрићем, али ништа мање занимљиви од оних са писцима које смо данас такође чули."

Изглед табле

Интервју

Имагинарни разговор са познатим српским писцима

Одлике интервјуа:                                                                  Писци:

- конкретност, тачност и концизност питања   -   Борисав Станковић

- формула "питање-одговор"                  -                   Стеван Сремац  

- поштовање саговорника                      -                   Лаза Лазаревић

- претходно спремање питања

- одабир саговорника

- познавање говорне културе