Како данас изгледа кућа Владислава Петковића Диса

У Чачку се већ годинама одржава песничка манифестација ,,Дисово пролеће" у част Владислава Петковића Диса, једног од највећих српских песника. Слика постане потпуно другачија ако се зађе у Заблаће, песниково родно село, које се налази на само десет километара од града.

Кућа у којој је 27. фебруара 1880. године у породици Димитрија и Марије као девето од тринаесторо деце рођен Владислав Петковић, налази се у самом центру села, поред старог пута који је некада био главна саобраћајница између чачка и Краљева. Кућа у којој је рођен славни песник је права руина – металним решеткама замандаљена врата, искривљени прозори са давно поломљеним стаклима, велика просторијa препуна шута са фуруном на средини из које се кроз поломљени кров види небо…
Милан Зечевић, чија је породица давно купила деo имања Петковића, немоћно шири руке нa српску срамоту.

– Са кровом ће се урушити и наш образ јер смо дозволили да родна кућа једног од највећих од наш из овог краја буде у оваквом стању. Други могу и да окрену главу када пролазе поред куће, а ја тo не могу јер јe Дисова кућа одмах поред моје и увек ми је пред очима. Заправо и кућа у којој ја живим некада је припадала породици Димитрија Петковића, Дисовог оца, који је био веома имућан човек. Поседовао је огромно имање, куће, воденицу и механу, али након његове смрти имање је пропало. Наравно, душа ме боли што је кућа у којој је Дис рођен у оваквом стању, али село ту ништа не може – каже за ,,Вести” Зечевић.

Милан Зечевић заиста зна много o породици песника Диса, па чак и неке тајне o породици, a o Владиславу Петковићу Дису много знају и други мештани овог моравског села. Међу њима и Милкa Поповић (83), која је, иако од школе има само три разреда основне школе и месец дана кројачког курса, прочитала све Дисове песме.

– Владислав је основну школу завршио у Заблаћи, а шест разреда гимназије у чачку, и то као сасвим просечан ђак који у Чачку није могао да положи матурски испит, те je отишао у гимназију у Зајечару, где му и по други пут није успело да матурира. Као ђак се није истицао, али јесте као песник још у чачанској гимназији где је написао своју прву песму ,,На прозору свећа гори", и то на француском језику. Након што је због уских груди ослобођен војне обавезе, Дис је неко време, ваљда две године, радио као учитељ у селу Прлити испод Вршке чуке. Као учитељ је добио добре оцене од школских власти, али је у овом селу упамћен као човек који је највише времена проводио са сеоским боемима уз картање и ракију. Када је схватио да га живот не селу не инспирише довољно као песника, после две године службе, 1903. године, изненада је донео одлуку да се пресели у Београд, где се уз помоћ Бранислава Нушића запослио као писар општинске трошарине, али је више пута отпуштан са посла, или је сам напуштао посао јер му је, како је говорио, ,,досадило дa данима мери шљиве" – објашњава старица Милка, која као да је напамет научила све о животу Владислава Петковића Диса.

О животу Владислава Петковића Диса старији Заблаћани знају све, али то се односи и на младе генерације које се помало и увреде ако их питате да ли знају ко је био Дис. Марка Војводића највише занима Дисов љубавни живот. 

– Дис је са кафанским животом завршио када је упознала Христину - Тинку, са којом је оженио и родио ћерку Гордану, која је, нажалост, погинула у пожару када је имала шест година. И син Мутимир је, као и његов отац, Дис, трагично завршио. Мутимир је завршио права и у чин капитена Војске Краљевине Југославије придружио се Дражи Михаиловићу на Равни гори, а након повратка у Београд после марта, нестао је под мистериозним околностима. Мутимирова смрт никада није разјашњена, али највероватније је да је, као и многи други, ликвидирала тадашња Удба - прича Марко. 

Владислав Петковић Дис није служио војску, али се добровољно јавио да извештава из Балканских ратова, а када је Први светски рат, са породицом је дошао у Заблаће, одакле је са српском војском кренуо преко Албаније.

 Због болести је морао да се лечи у Француској, али је на лични захтев кренуо назад на Крф. Брод на којем се налазио Дис је 17. маја 1917. године у близини Крфа торпедовала германска подморница, а Јонско море постало је гробница једног од највећих српских песника који је испевао песме ,,Можда спава", ,,Нирвана", ,,Тамница",... које га оправдано сврставају у ред највећих српских песника.