Свети Сава у усменом предању, Нада Милошевић-Ђорђевић

Свети Сава и пустињак

Путовао Свети Сава лађом по води. Дошавши под неку обалу, опази човека пустињака где прескаче преко јаме, па кад прескочи на једну страну рекне: „Ово богу!“, а када се поврати натраг, рекне: „Ово мени!“, па све тако. Чудећи се Свети Сава његовом послу, запитаће га шта то ради, нашто му овај одговори да се моли богу. Ту га Свети Сава поучи како се богу треба молити, а не како он то чини, и научи га Оченаш. Свети Сава онда седе на лађу и оде даље. Чим је Свети Сава отишао, пустињак заборави молитву, те стаде трчати по води за Светим Савом и викати нека га још једанпут поучи молити, јер је заборавио. Свети Сава, видећи да пустињак иде по води као по суху, одговори му: „Кад тебе држи вода с том молитвом, теби боља и не треба. Стога се моли као и досад“.

Свети Сава, младић и старац

Ишао Свети Сава са ђаком и сретну једног врло лијепог младића. „Помоз Бог, оче!“, рече младић. „Бог ти помогао, момче!“, одговори Свети Сава. Кад прође момак рече Свети Сава: „Бог му брже душу примио!“. Идући даље сретну једног дједа. „Помоз' Бог, дједе!“, рече Свети Сава. „Бог ти помогао, духовниче!“, узврати дјед. Кад прођоше мимо дједа рећи ће Свети Сава: „Да Бог да, овај дјед живео још двадесет година!“. Томе се ђак чудио, па ће запитати Светога Саву: „Што ти рече ономе момку, да му Бог душу брже прими, а ономе дједу да још живи двадесет година?, а на то ће Свети Сава: „Богме, онај момак није ништа гдешан, а овај дјед има доста гријеха, па би се могао опростити“.

Свети Сава разлучује правду

Био један човјек пука сиротиња. Тако једанпут га наћера глад, те узајми од једног сељака торбицу кукуруза и пође у млин да их самеље и дјецу задрами, да не скапљу од гладу. Кад дође у млин, али један засуо прије њега пшеницу и меље, те га не хтједе пропуштати да оно мало кукуруза самеље, него мораде причекати док он самеље своју пшеницу. Пошто се пшеница самеље, оде онај човјек спремати коња да носи пшеницу кући. У том се самељу и кукурузи онога сиромашка. Сиромашак замоли онога човјека да метне и његову торбицу на коња до куће. Човјек узме торбицу те је метне на коња и тако обојица пођу кући. Кад сиромашак буде надомак својој кући, заиште од њега своју торбу, али се онај на њега избечи говорећи: „Хаша, ти мени нијеси ништа дао“. У том се трену створи Свети Сава па прекрсти штаком онога бездушника те се на мјесту окамени. Онда Свети Сава рече ономе сиромашку да узме коња за улар па да води кући и коња и шеницу.

Свети Сава даје новаку нејакима

Свети Саво путујући као просјак од села до села дође у једно село, а људи га опазише те дјецу подговорише да натућкају вашке на њ говорећи им: „Ето једнога просјака! Натућкајте вашке, и овако нам просјаци додијаше!“. То чује Свети Саво, те не хтједе у њи ни да иде, већ окрену другијем путем и оде у друго оближње село. У том селу свако му одмах даде што је кадар био. Онда светац стане тијем сељацима причати како су немилостиви људи у оном селу; те ће на послетку рећи: „Бог благословио ваше кошеве, у којијем је жито, а они не имали шта самљети!“ И заиста, послије тога у онијех који су му дали бијаху пуни кошеви, а они што су били подговарали дјецу да натућкају вашке, не имађаху шта самљети.