Музика над музикама, Д. Ђорђевић

Негде у ово време,

Буди се у мени нешто,

Нешто што не може да се опише,

Нешто што само ја осећам,

И условно чујем.

Глув сам од музике.

Слабо покрећем руке,

Главу још слабије,

А о ногама да и не причам.

Глув сам од музике.

Користим само очи,

Оне ме неће издати;

Бар нису до сад.

Глув сам од музике.

Ради ми добро само срце,

Душа је напола,

Коса је све слабија;

Опада.

Глув сам од музике.

Осећам и точкове;

Стално су немирни.

Носе ме кроз свет,

Дарују ми оно што немам.

Глув сам од музике.

Очима јој милујем лице,

Говорим јој језиком,

Који не говори,

А додирујем је рукама,

Ни њих не осећа.

Глув сам од музике.

Осећам прегласну музику,

Музику пакла,

Музику пиштоља,

Музику њене душе,

Музику моје јаке жеље,

Музику над музикама.

Али ипак, глув сам -

Од музике!