Сва је уметност против зла и насиља, а за добро и срећу човека

Уколико се осврнемо на Теорију књижевности, видећемо да је књижевност уметност која се служи речима, што је издваја од свих осталих уметности. Поред тога, у књижевности се сусрећемо са једним иреалним светом који живи само у песницима, прозаистима, романописцима итд. Једном речју, живи само у уметницима. Све врсте уметности имају исти циљ, а то је да представе свет на неки други, можда чак и лепши начин. Читаоци свако уметничко дело доживљавају на свој начин и теже томе да "приложено" сагледају са сваког аспекта. Сваки наш поглед на слике Рембранта, Пикаса, Микеланђела и других уметника, изазивају у нама испуњеност бојама са којима је најлакше, наравно после стихова, ући у људско срце и ум. Људска уметност задовољава естецке потребе човека, негује хумана осећања и етичке норме, а такође и доприноси бољем разумевању између нас. Сваким даном спознајемо све више и паметнији смо од нашег јучерашњег "ја". Били би још паметнији сутра ако би данас погледали неку слику или прочитали неко дело, а самим тим бисмо повећали своје аматерско, уметничко искуство. Гледајмо на свет другачије, сагледајмо све проблеме на уметнички начин јер ћемо их тако лакше примити. Уосталом, свако је уметник и вајар свог живота. Међутим, иако је прошло скоро век ипо од појаве Ане Карењине, као и од појаве Раскољњикова, књижевна уметност се окренула за сто осамдесет степени. Савремена уметност није ни приближно реална, већ тежи да достигне неки имагинарни врх научне фантазије. Надреалисти су дошли до закључка да треба спалити библиотеке, Толстоја, Достојевског, Пушкина итд., само да би нам представили своја ремек дела која су пуна уличних туча, демонстрација, жаргона, псовки,... Све што се некад стварало лагано и тихо, толико тихо да се не примети када се окрене нови лист, срушено је неким новим правцима у уметности који су толико бучни, да исто тако лагано и неприметно излуде човека. Познајемо слободу уметности која нам дозвољава и даје право да слободно мислимо, пишемо, цртамо, сликамо, али и отворено говоримо и дискутујемо о некој теми, мој став, став аматера у књижевности и сликарству, али сениора у уметности живота, је тај да нам данашња уметност не причињава велико задовољство и срећу због већ наведених ствари. Као јединка, не могу да учиним ништа у том смеру да допринесем много у уметности, али се моја нада за бољим светом где ће свако стварати своју уметност без икаквих идола, никада неће угасити. Грабићу крупним корацима напред не бих ли успео да вратим стару славу уметности која се можда Вама чини небитном, а на данашњу гледате као на нешто најсавршеније. А и сами знате да је све ово далеко од савршенства.