Јесењи пољубац, Д. Ђорђевић

Гледам ноћас у звезде,

Личе ми на тебе.

Уплашено трепћу и губе се у мрачној епопеји неба.

Твој прах се расуо високо изнад мене и пада ми по лицу,

А ја неуморно гледам, не бих ли пијан саставио небеску слагалицу

И видео тебе.

Гледајући тамо спознах нешто што досад не видех никад,

Угледах душу твоју која се не види и твоја није.

Испод твоје простране куће тражим спас,

А налазим немир и у њему себе.

Све док будем дисао тражићу те горе,

Најсјајније ћу сијати са тобом,

Када већ нисам могао да украдем

Један твој, јесењи пољубац...