Узалуд те тражим, Д. Ђорђевић

Налазим тугу у зрацима јутарњег сунца,

Савршенство у месецу на поноћњем своду.

Срећу тражим предвече -

Кад су најлепше боје власништво бескрајног неба.

Видим пролазност у сваком човеку,

Немир у хладном планинском извору.

Страст ми се привиђа у годишњем добу,

Док сећања гледам у свакој оловној сузи.

Смиреност осећам у морској пени,

А деца ми дају инспирацију за будућност.

Светлост ми пружају очи,

Птице ми показују окрутност и егоистичност

Својим гордим крилима.

На крају, наду скоро да не видим нигде,

Осим у твом ужареном погледу,

А узалуд, узалуд те тражим.