Ко је била славна Емина из Шантићеве песме?

Близу куће имама Сефића живели су Шантићева сестра и зет. Алекса је необично волео своју сестру којој се исповедао често и посећивао њен дом. Тако је једног дана у комшилуку срео имамову кћер. Емина Сефић тек се ,,зацурила", а приче о њој кружиле су по целој чаршији. Младићи су говорили да Сефићева кћер није женско, већ ,,џенетска хурија" (лепотица из раја).

По сокацима и махалама крену прича о хафизовој кћери, лепотици. ,,Како јој бујна коса сплетена у тешке златносмеђе плетенице игра по леђима; како су јој очи од жежене кадифе, усне - зреле трешње, алице; два реда зуба - две ниске бисера; како јој је Алах подарио лице заруделе брескве; како јој под белом кошуљом закопчаном седеф-пуцетом до под врат и под свиленим, цветним димијама игра једро, здраво тело, танко у струку, мамно у ходу...", причало се тада о Емини.

Тако је једне чаробне ноћи 1903. године настала једна од најлепших песама српске љубавне поезије. Брат Перо наљутио се на Алексу због ,,Емине". Глава куће Шантића сматрао је да је његов млађи брат жестоко забрљао тиме што је ,,по новинама телалио" о ћерки имама Сефића. Плашио се да ће овај потез младог песника отерати муштерије из радње и да ће Шантићи морати да беже из Мостара. Међутим, имам Салих Сефић остао је муштерија у ,,магази" Шантића, а Мостар није замерао на песми испеваној ,,анђелу на земљи". Шта више, све гласније се певало сокацима овог херцеговачког града.

Емина је довека остала Шантићева чежња

Емина се удала са шеснаест година за једнако лепог Авадагу Колудара и родила му је четрнаесторо деце. Како је и сама причала својој деци, са Алексом Шантићем никада ни реч није разменила, али сећала га се до краја живота. Њега и његових угланцаних ципела и панталона тако опегланих да се о њих човек могао посећи. Сећала се жаловитог гласа којим је певао у авлији, као и да му муслимани Мостара никад неће заборавити чињеницу да је поштујући њихова верска правила зазидао прозоре своје нове куће јер су у комшилуку била женска деца.

Биста Емине Шефић у Мостару

Настанак севдалинке

Колудер Емина преминула је 1967. године. По предању, када је познати босански певач севдалинки Химзо Половина чуо да је Емина преминула отишао је код Севде Катице из Доње махале, која је била позната по усменом казивању народних песама. Тако и тада настала је последња строфа севдалинке о Емини.

,,Умро стари пјесник, умрла Емина,

Остала је пуста башча од јасмина,

Саломљен је ибрик, увело је цвијеће,

Пјесма о Емини никад умријет неће... "

Праунука лепе Емине је ништа мање лепа Алма Феровић Фазлић, магистар лондонске Краљевске музичке академије, која је наступала и са Елтоном Џоном. Пре две године снимила је ,,Емину", песму посвећену њеној прабаки. Послушајте!